Hamlet – sastav iz srpskog

Hamlet – sastav iz srpskog

Hamlet – sastav biti ili ne biti

Hamlet je poznata tragedija koju je napisao Vilijam Šekspir. Svake godine nastane više od hiljadu disartacija na ovu temu. Hamlet je tema o kojoj se uvek i svuda može diskutovati. Same poruke ove tragedije su izuzetno duboke i imaju nameru da probude ljudsku moć zapažanja. Hamlet je lik koji stalo vaga, koji stalno razmišlja na kojoj je strani. Čovek je biće koje je stvoreno da greši. Idealna sredina, jednostavno ne postoji. Biti ili ne biti, pitanje je ljudske prirode. Pitanje je karaktera i ličnosti. Ko može da odoli ovom vremenu, uspeće u svemu. Mada, uspeh nije priznanje koje svedoči o „dobrom životu“.

Dakle, Hamlet postavlja sebi pitanje: „Biti ili ne biti?“. Sebi i svim ljudima ove planete. Hamlet je u dilemi da li treba nastaviti sa životnom borbom i gledati na stvari iz ugla razumnog i normalnog čoveka ili treba pobeći od svih unapred određenih misli, planova, odluka. Hamletova dilema predstavlja njegov kamen spoticanja. Kamen koji mu ne dozvoljava da nastavi da živi život po svojoj volji, kamen koji mu ne dozvoljava da bude ono što jeste. U suštini, život je veoma komplikovana stvar. Sve je u našim rukama i na sve možemo uticati u velikoj meri. Ali, ipak ništa nije naše i ništa ne može biti onako kako mi želimo. Uloga svakog pojedinca jeste da pronađe svoj životni put i da odvažno sledi sve njegove staze. Ali, ukoliko taj pojedinac bude slepo hodao i gazio po tuđim životima, postavlja se jedno veliko i veoma važno pitanje. Da li treba živeti po svaku cenu? Da li je život zaista toliko važan? Biti ili ne biti… Postoje hiljadu odgovra i hiljadu tvrdnji. Svako može gledati iz svog ugla, svako može suditi pomoću svog srca. Bilo kako bilo, život teče i ide dalje. Čovek mora svakog trenutka razmišljati o sebi, o svom postojanju. Hamlet je smatrao da je čovek biće koje je suviše podređeno sudbini i koje ne može da se odupre toj mračnoj sili. Sudbina je nešto što ne možemo promeniti. Sudbina u svojim rukama ima naš život. Ona može da se igra sa našim osećanjima, ona može da se igra sa našim načelima. Po Hamletu, čovek neprestano trpi bol, čovek je lutka koju možeš baciti i razbiti i koja mora u tišini da prihvata sve to. Ali, možda čovek može pobeći iz te kože. Možda ipak postoji neko rešenje, svetlo na kraju rešenja. Beg od života i stvarnosti može poslužiti kao jedna od spasonosnih opcija. Čovek makar u mislima može pobeći od svega što ga opterećuje i mori. Nekada je bolje odustati i podići belu zastavicu. Ali, odustati, znači izgubiti. Ipak je bolje biti hrabar i sukobiti se sa istinom. Hamlet veoma često pominje smrt kao trajno rešenje. Usnuti i zaboraviti, prekinutio sve što je postojalo, sve što je bilo aktuelno. Čovek je samo delić univerzuma, delić jednog trenutka, jednog vremena. Smrt odnosi svest o svemu, smrt odnosi naše snove, naše misli. Smrt zapravo ugrožavao smisao samog života. Zašto se čovek rađa, kada je prirodno određeno da će umreti? Zašto dišemo, zašto težimo ka nečemu, zašto se borimo? Sve gubi smisao kada se smrt pomene, kada mrak stupi na pozornicu. A smrt nije ništa drugo nego kraj jedne priče, jedne predstave. Trenutak kada se zavese spuste i kada svi večno zaćute. Možda je čuveno Hamletovo „ne biti“ ono što opisuje tragičan kraj jednog bića koje je osuđeno na patnju i postepeno propadanje. To što čovek može podneti i istrpeti, to ne može nijedno drugo živo biće. Čovek je mašina koja može da savlada sve, ali ne i samu sebe i svoju snagu. Živeti znači biti među ljudima, biti između snova, biti između različitih svetova. Suština života jeste biti u nekoj sredini, delovati na određeni način. Sve osim suštine se u životu nasleđuje. Svi mi nasleđujemo sudbinu, neko prokletstvo koje nas u stopu prati. Možda to prokletstvo nije protiv nas, možda je ono čak na našoj strani. To se ne može saznati, to će ostati tajna. Tek kada čovek sazna sve o životu može biti siguran da zapravo ne zna ništa. Sve u životu se menja, sve ima svoj početak i svoj kraj. Da li je kraj ono što nam donosi spas? Da li je kraj zapravo naš novi početak? Početak nekog boljeg i plemenitijeg života. Ostaje nam samo da se pitamo i nadamo. Biti ili ne biti, pitanje je sad.

Hamlet je ovim svojim pitanjem duboko zašao u pojmove postojanja čovečanstva i egzistencije svakog pojedinca. Vrlo je važno napomenuti da svako od nas ima pravo na različito shvatanje života. Ko razume shvatiće, ko misli, naučiće. Ko ne zna, nikada neće znati. Život nije bajka u kojoj nam je sve dozvoljeno i prilagođeno, život je borba neprestana. Upravo zbog toga svako od nas mora pokazati svoj stav i podeliti ga sa svetom. Život se može pobediti, treba verovati u to. Sigurno postoji nešto što će spasiti čitavo čovečanstvo, nešto što se razlikuje od života i smrti.

Hamlet sastav za maturski

Hamlet je veoma uvaženo i svima dobro poznato delo proslavljenog engleskog pesnika i dramskog pisca Vilijama Šekspira. Hamlet se može okarakterisati kao drama, tačnije kao tragedija. Hamlet je jedno od najpopularnijih Šekspirovih dela. Hamlet je vrlo brzo postao deo svetske kulture , o čemu svedoče brojne izvedbe ovog komada, kao i recenzije. Hamlet je delo koje je ostavilo dubok trag u svetu dramske umetnosti. Hamlet je večita inspiracija svih umetnika koji gaje ljubav prema ovom stilu i načinu izražavanja. Sam lik Hamleta predstavljen je na vrlo specifičan i neodređen način. Hamlet je zapravo čovek koji svojim mislima i shvatanjima određuje svoj život.

Radnja čitave ove priče odvija se na dvoru Elsinor, u kraljevini Danskoj. Hamlet je princ tog dvora i čovek koji žali za svojim ocem. Bivši kralj, tačnije njegov otac ubijen je na veoma svirep način. Za to ubistvo odgovoran je Hamletov stric Klaudije. Dakle, samo početak ove tragedije pominje nam motiv bratoubistva. Ovaj motiv inicijalizuje sve ostale tragične motive u ovom delu. Hamlet često razmišlja da li je njegova dužnost da osveti svog oca i bude na strani pravde i zakona. Hamlet često razgovara sam sa sobom. Njegova ličnost je duboko podvojena. Pored toga, lik Hamleta je veoma tajanstven i neotkriven. Hamlet uporno traga za rešenjem, Hamlet je željan osvete, željan promena i obrta. Sve to je razumljivo i prihvatljivo, imajući u vidu njegovu tragičnu sudbinu. Hamlet je kraljević koji je pogođen sa svih strana. Njega su izdali svi, pa čak i njegova majka. Hamlet je iz trenutka u trenutak bio sve više očajan. Hamlet je hteo svima da stavi do znanja da svako u životu odgovara za svoje postupke. Sve se u životu plaća i ništa ne ostaje nedovršeno. Njegova ideja da putem predstave pokaže svom stricu i svojoj majci koliko je njihov život mračan govori puno o njegovoj svesti. Hamletova svest je potpuno čista. Hamlet je veoma dobro shvatio ko su ti ljudi koji mu ruše život i nanose zlo. Nekada je bolje ne reći istinu u oči onome ko je kriv, već sačekati da krivac to sam shvati. Pravda je pojam koji se vrlo teško može opisati. Slobodno se može reći da je pravda relativan pojam. Hamlet je hteo da dođe do sopstvene pravde ili makar jednog njenog delića. Zbog svega toga Hamlet je postao žrtva svoje sopstvene borbe. Njegov stric je shvatio da ne može tek tako da se reši njegovih sumnji i da je najbolje da ubistvo sakrije još jednim ubistvom. Hamlet je znao da se time ništa neće promeniti. Ubiti čoveka ne znači ubiti istinu i izbrisati sve ono što se dogodilo. Hamlet je čovek koji nije imao sreće u ljubavi. Čitav njegov život bio je u znaku tragedije i beskrajno bolne patnje. Smrt je na svakom koraku vrebala Hamleta, tako da je on veoma često razmišljao o njoj i o njenom značenju. Hamlet je smatrao da je smrt zapravo jedini izlaz, spas do koga se najlakše dolazi. On nije hteo da razmišlja o problemima koji su se neprestano gomilali. Sve to za njega, bilo je apsolutno nevažno. Istina je, ne postoji ništa važniije od samog života. Život je sve što imamo i sve što zapravo želimo. Hamleta ne može svako shvatiti i razumeti. Najtragičnije je to što njega nisu shvatili njegovi bližnji. Možda je sve to uticalo na razvoj njegovog života i njegove ličnosti. Hamlet je odraz ljudske svesti koja se nalazi u pasivnoj krizi i kojoj je jako teško da pronađe nešto što će joj uliti nadu i poverenje u bolje sutra.

Generalno gledano, Hamlet je lik koji je pokušao da razume život i sagleda ga iz ugla jednog čoveka koji je izgubio bukvalno sve. Teško je kada neko izgubi svoje voljene, poverenje u nekoga, volju za život, ljubav, veru, nadu… Čovek nekada nema dovoljno snage da se poput feniksa podigne iz pepela i poleti do visina. Hamlet je svojim razmišljanjem otkrio jednu vrlo važnu i uvek aktuelnu istinu. „Biti ili ne biti“, stvar je izbora, ličnog opredeljenja i stava. Na nama je da odlučimo. Život ili smrt, sreća ili tuga.