Stranac – sastav iz srpskog

Stranac –  sastav

Stranac Alber Kami – sastav

Stranac je delo francuskog filozofa, pisca i novinara Albera Kamija. Stranac je prvi roman koji je on napisao i slobodno se može reći da je ovaj roman uzdigao Kamija do velikana. O tome govori činjenica da je Alber Kami 1957. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Stranac  je roman koji se temelji na osnovama egzistencijalizma. Egzistencijalizam je pravac u filozofiji koji se bavi proučavanjem ljudske egzistencije. Čovek je biće koje razmišlja i koje svakoga dana vodi borbu sa životom. Egzistencijalizam upravo proučava sve probleme sa kojima se čovek može suočiti na svom životnom putu. Osim u filozofiji, egzistencijalizam se može sresti i u književnosti. Stranac predstavlja svojevrsno remek – delo književnog oblika egzistencijalizma.

Pojam stranac u istoimenom romanu Albera Kamija povezan je sa čovekom koji se zove Merso. On je bio činovnik, čovek koji je imao veoma statičan i miran posao. Njegov posao nije bio impulsivan i uzbudljiv i po tome se savršeno uklapao sa njegovim karakterom i njegovim ponašanjem. Čitava radnja ovog romana počinje trenutkom kada je Merso saznao da je njegova majka preminula. On je to obaveštenje prihvatio na nogama, sasvim mirno, hladno i ravnodušno. Upravo ta vest je svima pokazala ko je zapravo Merso. On je osoba koja je izuzetno hladnokrvna i u najmanju ruku čudna i nesvakidašnja. Njegove reakcije nisu uobičajene, njegova osećanja su hladna i neuravnotežena. Na sahrani svoje majke nije plakao, nije mu bilo krivo što je više nema. Ljudi oko njega su bili zabrinuti za njegovo stanje, prosto nisu mogli da shvate njegovo suludo ponašanje. Merso nije osećao krivicu za smrt svoje majke. Njegovo mišljenje je bilo da je ona živela kako je mogla i da on sa tim nema nikakve veze. Nije mu bilo žao što nije bio kraj svoje majke kada joj je bilo najteže i kad joj je bila potrebna pomoć, ali i pažnja. Merso je čovek koji je u potpunosti okrenut ka sebi i nekom svom ličnom svetu. Odmah nakon sahrane svoje majke otišao je na plažu. To nam govori da je njemu bilo važno samo uživanje i lična sreća. To je odlika samoživnih i bahatih ljudi. On je na plaži gledao u devojku koja se zvala Marija. Nakon par trenutaka shvatio je da je zaljubljen u nju. Njegovo stanje rastrojstva je nakon toga postalo sasvim jasno i očigledno. On je od ožalešćenog čoveka koji bi trebao da pati i tuguje postao buntovnik koji juri za vrelim ljubavnim avanturama zbog kojih je na suludi način postao ubica.

Merso je postao stranac u svom sopstvenom svetu, u svom sopstvenom životu. Biti stranac je isto što i biti čovek koji je u životu izgubio sve, pa čak i svoj razum. Merso je svojim postupcima uništi sve što je imao. Od svog činovničkog stola stigao je do zatvorske ćelije zbog nepromišljenog i nerazjašnjenog ubistva. Sve u svemu, Merso je ličnost koja se teško može razumeti i protumačiti. Svako može kreirati različito mišljenje o njemu. I sva ta mišljenja mogu biti tačna. To predstavlja jednu od poruka koju nam samo egzistencijalizam pruža.

Stranac – metafora za ljudsku otuđenost

Kada govorimo o romanu Stranac, koji je napisao Alber Kami, pažnju moramo okrenuti ka glavnom liku tog romana. To je Merso, čovek koji je na neki način otuđen od sebe i od društva. Merso predstavlja osnovni model samodestrukcije čoveka i svih njegovih humanih osobina. Stranac, kao delo, savršeno prikazuje odnos čoveka prema „gubitku svesti“. Stranac je zapravo metafora koja nam pokazuje koliko daleko čovek može otići u svojoj otuđenosti i oholosti. Kami je to savršeno prikazao kroz lik Mersoa i kroz sve njegove, najblaže rečeno bizarne,  „dileme“.

Sam naslov ovog romana odnosi se na Mersoa. Merso je čovek koji na prvi pogled deluje sasvim obično. Čovek koji bi ga prvi put sreo video bi da je on samo jedan obični činovnik i ugledan građanin koji ima svoju porodicu. Ali, pogled može nekada da prevari čoveka i pruži mu sasvim pogrešnu i iskrivljenu sliku. Prosto rečeno, Merso nije imao osećanja. Možda ih je imao, ali nije hteo da ih pokazuje. To nam govori da je on čovek koji je imao sužetak svesti. On u svojoj glavi nije imao nikoga osim sebe. On je razmišljao samo o želji da se oseća lepo i ugodno. Nije ništa radio, entuzijazam je bio sasvim nepoznat pojam za njega. Nije imao puno prijatelja i nije voleo da bude čovek koji je nekome potreban. Prema svojoj majci bio je hladan kao led, njen gubitak je njemu bila sasvim normalna vest. Merso je bio otuđen za normalne ljudske osećaje i aktivnosti. Merso je živeo izvan svega, u nekoj svojoj imaginarnoj svesti. Apsurd je termin koji može najbolje opisati ovaj roman, kao i glavnog lika ovog romana. Besmislenost jednog života je nešto što najbliže može opisati Mersoa. Njegovo ponašanje je totalno iracionalno i krši sve osnovne zakone i principe ljudskog morala. Merso je osoba koja ne živi po određenom šablonu, Merso je osoba koja živi po volji svoje otuđenosti. Takav život može naneti puno zla svakom pojedincu. Čovek nije biće koje može živeti izvan svih okvira i granica. Ipak, postoji neka linija života koja se mora pratiti i čuvati. Merso je bio izuzetno ravodušan prema svemu, pa čak i prema životu. On je mislio da ne postoji stvar koja ga može povrediti i odvojiti ga od onoga što mu je potrebno. A sve što je njemu bilo potrebno može se poistovetiti sa jednom ogrnomnom prazninom. Merso je ime za čoveka kome život ne predstavlja ništa.

Merso je sinonim za čoveka koji je izgubio svoj životni kompas i koji beskrajno luta oko svog života i postojanja. Njegov odnos prema životu je samo odraz njegove nerealnosti, tačnije, njegove želje za begom od stvarnosti. On uporno želi da pobegne od svega što ga veže za život. Merso je pokušao da se odrekne svih shvatanja, svih misli i predrasuda. On je zapravo čovek koji je živeo na račun svoje otuđenosti, na račun svih svojih poraza. Stranac je idealna metafora za ljudsku osuđenost, pokazatelj svih potreba jednog čoveka koji je imao namere da pobegne od svega, pa i od samog sebe.

Stranac – sastav za maturski

Stranac je roman koji svojom sadržinom šalje brojne filozofske poruke. Kao što znamo, ovo delo pripada pravcu koji se zove egzistencijalizam. Kami je likom Mersoa uspeo da svima nama ostavi puno pitanja i nedoumica. O tome se može razmišljati na filozofskom nivou i može se doći do enormno velikog broja zaključaka. Generalno rečeno, Stranac je roman koji podstiče čoveka da razmišlja o životu i svim osnovnim životnim ulogama koje čovek poseduje. Dakle, život je jedna veličanstvena predstava. Na vama je da odlučite da li ćete biti kao i sav ostali svet ili ćete biti Merso koji ne vidi ništa drugo osim svoje volje i svog života.

Stranac, kao roman se može podeliti u dve celine, tačnije u dva dela. Prvi deo je vezan za život Mersoa na slobodi, a drugi u zatvoru. Merso je bio službenik koji je suvoparno i bez ikakvih emocija obavljao svoje dužnosti. On je bio često apatičan i bezvoljan. Važio je za čoveka koji uživa u sebi i koji nema izraženih osećaja za ljude oko sebe. Na smrt svoje majke gledao je kao na čin koji je bio neminovan i koji uopšte nije uticao na njegov život i njegovu svakodnevnicu. Njegova savest nije pokazala svoje lice ni u jednom trenutku. On je veoma brzo nakon sahrane svoje majke već uspeo da stupi u neku vrstu emotivne i telesne veze. Mada, kod Mersoa je sve nejasno i izuzetno kompleksno. Njegova ljubav prema Marijom, devojkom koju je slučajno sreo, bila je neuravnotežena i netipična. Simpatija je bila obostrana, ali njihova „ljubav“ bila je nepodobna. Merso je osuđen na zatvorsku kaznu zbog svoje psihičke nestabilnosti. Grubo je da to kažemo ovim rečima, ali, po meni, to je jedino opravdanje za njegove postupke. Sa svojim susedom Remonom je često odlazio na plažu, do jedne vikendice. Jednog momenta, Remon se polažio Mersou i rekao mu da ga proganja jedna grupa Arapa. Remon je kasnije u tuči bio povređen. Kako je imao pištolj kod sebe, želeo je da se što pre osveti. Merso je uzeo pištolj od njega, uz obrazloženje da je tako bolje i da na taj način neće doći do nevolje. Da bi apsurdnost ove situacije bila što veća i značajnija, Merso je ubio Arapa na plaži. Navodno, Arap je krenuo ka njemu sa nožem na ruci, a Merso je zaslepljen suncem pucao u njega i ubio ga. Postavlja se jedno veoma teško i umno – zahtevno pitanje. Da li je Merso osoba svesna svojih dela i svog postojanja?

Merso je osoba koja je u svakom trenutku bila okovana svojim nagonima, navikama i potrebama. Merso se nije trudio da razmišlja o bilo čemu, njemu je jedino bilo važno da je živ i da postoji. Suština života jeste upravo to, ali ne može se na život gledati samo iz tog ugla. Čovek je biće koje mora da vodi računa o svemu, pa i o sebi. Nijedna se životna bitka ne može dobiti sama. Ne smemo odustati ni od čega, moramo biti ljudi koji se bore za svoj uspeh i svoju sreću.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published.