Sastav o koroni

Sastav o koroni na srpskom

U životu nije sve uvek savršeno i jednostavno. Nekada se stvari otmu kontroli i sve krene mimo naše volje i želje. U većini slučajeva nismo u mogućnosti da kontrolišemo stvari oko nas. Upravo one u velikoj meri utiču na naš život i na našu budućnost. Godina koja je iza nas naučila nas je da život vrlo lako može promeniti svoju formu i pokazati svoju mračniju stranu. Da, u pitanju je korona virus koji je pokorio čitavu planetu i koji je iza sebe ostavio bezbroj žrtava, pitanja i nedoumica. Veoma je teško boriti se za svoju egzistenciju, naročito kada je protivnik nevidljiv i kada poseduje moćno i tajanstveno oružje. Nema ništa važnije od zdravlja, a gde je zdravlje, tu je i sreća.

U početku ljudi nisu bili svesni koliko nas ozbiljnih situacija i odluka čeka u budućnosti. Čovečanstvo je u jednom trenutku bilo na velikoj prekretnici. Kao što bi se u narodu reklo, bilo je pitanje života ili smrti. Talas korona virusa došao je iz daleke Kine. Mnogi ljudi su mislili da je to samo šala i da to neće uticati na naše živote. Ali, vreme je pokazalo da ti ljudi nisu bili u pravu i da su olako shvatili sam virus. Pre svega, ljudi nisu bili psihički spremni da se bore sa jednom novom i veoma ozbiljnom situacijom. Stanje u čitavom svetu postalo je alarmantno. Panika je počela da vlada ljudskim životima i formirale su se brojne priče. Neki su smatrali da je virus stvoren veštački kako bi se ljudi inficirali i na taj način gubili životi. Uglavnom, ti ljudi su smatrali da postoji određena grupacija koja želi da formira idealan broj ljudi na planeti. Svako ko pomisli na to je izgubio razum i smisao za život. Ljudski životi nisu samo broj i ne može se tek tako manipulisati njima. Bilo kako bilo, virus je iz dana u dan osvajao teritorije. I najjači i najizdržljiviji su pali pod pritiskom opake i nepoznate bolesti. Lično sam bio veoma uplašen kada sam u vestima pročitao o korona virusu i njegovim posledicama. Sve to za mene je bilo veoma čudno i apstraktno. Nikada nisam imao iskustva sa time i u početku nisam znao kako da se ponašam. Znao sam da će virus kad tad doći i do nas i da moramo biti spremni na sve. Danima sam pokušavao da u svojoj glavi formiram jednu vrstu psihološke zaštite. Ona se sastojala od pozitivnih misli i pozitivnih stavova. Čovek koji razmišlja pozitivno je čovek koji se ne boji ničega i koji može da dobije svaku bitku. Rekao sam sebi da ne smem da se plašim i da moram da koračam hrabro i smelo. Sitaucija je iz dana u dan bila sve ozbiljnija. Ljudi su počeli polako da se povlače i izoluju. Strah je vrebao na svakom koraku, iza svakog ugla bila je određena doza strepnje i sumnje. Sudbina svih nas bila je neizvesna, niko nije ni pretpostavljao da će virus zavladati našim životima. Korona je postala glavna tema za razgovor kod ljudi svih uzrasta. Svi su diskutovali o mogućim uzrocima i posledicama, svako je imao neku svoju teoriju. Tada sam odlučio da se okrenem ka stvarima koje volim i da pokušam da uzvratim udarac problemima. Škole su bile zatvorene zbog nepovoljne epidemiološke situacije. Pored toga, ljudi nisu išli na posao i svi su sedeli u svojim domovima. Na trenutak, čitav svet je stao i napravio malu pauzu. Sve to bilo je jako čudno. Odjednom, čovek je morao da zaboravi na sve svoje navike i obaveze. Mada, ko zna zašto je to bilo dobro. Da nije bilo te kratke pauze  ko zna šta bi se dogodilo sa nama i našim životima. To slobodno vreme iskoristio sam na najbolji mogući način. Posvetio sam se knjizi, jer knjiga je najbolji čovekov prijatelj. Ona ostaje i kada svi odu, ona ne priča ništa, a puno govori. Pronašao sam sve knjige koje sam hteo da pročitam i u tome sam bio sasvim uspešan. Naučio sam puno novih reči, puno novih fraza i termina. Proširio sam svoje vidike, obogatio svoje stavove i oplemenio svoju maštu. Čovek se uči sve dok je živ, znanja nikada dosta i nikada previše. Iz naslova koje sam pročitao naučio sam puno toga o životu. Oduvek sam voleo umetnost i čitanje me je uvek privlačilo. Svuda oko mene bila je tišina, sve je bilo mirno i idilično. Čitao sam, uživao i bio srećan. To je nešto najlepše što mi se dogodilo u čitavoj situaciji koja je bila u najmanju ruku loša. Pored toga, često sam šetao i išao na udaljena mesta, daleko u prirodi. Obično sam posećivao obližnje planinske vrhove. Zelenilo mi je podarilo novi život i svežinu koju sam u plućima poneo sa sobom. Gledao sam u nebo i pitao sam se šta je potrebno da sve bude u redu, kao nekada. Vrlo brzo sam dobio odgovor. Potrebno je samo malo odgovornosti, strpljenja i solidarnosti. „Na muci se poznaju junaci“. Kada je najteže, čovek treba da bude najuporniji i najozbiljniji. Lako je u dobru biti dobar. Čitava situacija oko korona virusa je jasno pokazala svačije lice. Sve je izašlo na čistinu i svako je pokazao svoju pravu stranu. Ipak, život je borba neprestana i iz dana u dan se sve menja. Veoma mi je krivo što korona virus nije zauvek napustio našu planetu i što još uvek cirkuliše među ljudima. Iskreno se nadam da će jednog dana svemu tome doći kraj.

Korona virus nam je svima doneo puno briga i nevolja, ali nije sve tako crno. Važno je da smo uspeli da sačuvamo živote i da iz svega toga izađemo kao bolji i hrabriji ljudi. Dobili smo jednu vrlo važnu životnu lekciju. Nikada ne smemo da zaboravimo na život i uvek moramo voditi računa o zdravlju. Ono je naš prioritet, naše sve. Zdravlje nam niko ne može kupiti ili pokloniti, ono se mora pažljivo čuvati. Ovim putem želim da pošaljem poruku svim ljudima ovoga sveta: „Dragi moji, ne brinite se i budite mi dobro, i ova će bitka proći, pred nama je trijumf!“.