Sveti Sava – sastav

Sveti Sava – sastav

Sveti Sava svome rodu

Sveti Sava je čovek koji je puno toga uradio za naš narod i našu zemlju. On je svom rodu poklonio svoj život i okrenuo se ka Bogu i ljubavi. Sveti Sava je svim ljudima pokazao da je vera u Boga nešto što može da probudi najbolje osobine u čoveku. Sveti Sava je milosrdni anđeo našeg naroda koji nam je pružio ruku humanosti i pokazao nam gde treba da idemo i koji je naš cilj. Svi mi dugujemo ogromnu zahvalnost tom plemenitom stvorenju. Svaki čovek nije spreman da žrtvuje sve što ima radi prosperiteta svog naroda.

Sveti Sava je svojim rođenjem postao deo slavne kraljevske dinastije Nemanjić. Njegov otac Stefan Nemanja, pored njega imao je još dva deteta, tačnije dva sina. Sava je rođen kao Rastko Nemanjić. Njegovi roditelji su ga dobili u poznim godinama i zbog toga su ga posebno voleli i pazili. Rastka nisu privlačile ideje svojih prethodnika i predaka. Njega nije pokretala želja za ratovanjem i jačanjem zemlje. Njega je interesovala vera i način pronalaženja mira u molitvi. Rastko je bio okrenut ka Bogu. Njegova istrajnost u veri mu je kasnije pomogla da se okrene ka svom narodu. Narod bez vere ne može postojati, isto kao što i vera ne može postojati bez naroda. Sveti Sava je svojim uticajem doprineo razvoju Srpske pravoslavne crkve. Sveti Sava je uspeo da otvori oči narodu i pokaže mu puteve nebeske koji vode ka veri i miru. Sveti Sava nije hteo da bude princ na dvoru i uživa u svim tim privilegijama. On je bio spreman da se odrekne svega toga i krene odlučno ka svojim idealima. U njegovim mislima bio je samo Bog, kao tvorac života i čovečanstva. Svom rodu je u amanet ostavio puno toga. Autokefalnost Srpske pravoslavnje crkve je nešto što bi bez njegovog učešća bilo nemoguće. Sava je diplomatskim pregovorima uspeo da ubedi nikejskog cara i Vaseljenskog patrijarha da ozvaniče samostalnost naše crkve. Srpska crkva je konačno dobila svoju samostalnost i to sa statusom arhiepiskopije. U Nikeji je Sava imenovan za prvog arhiepiskopa Srbije, što je predstavljalo svojevrsnu nagradu za sva njegova zalaganja. Srpska država bila je puno jača uz samostalnu crkvu koja je mogla sama da odlučuje. Sveti Sava je dao primer svojoj braći i svom ocu i pokazao im je da mir jedino pravo i ispravno merilo sreće. Sveti Sava je jasno i precizno svojim delima ostavio poruku svom dragom narodu.

Rastko Nemanjić nije bio običan čovek, Rastko Nemanjić je bio izuzetno darovit i nadahnut čovek. Njegov osećaj za veru i Boga uzdigao je njegovo srce i pomogao mu da pronađe svoje mesto na nebu. Sava je sa punim pravom nakon smrti proglašen za sveca. Sveti Sava je ponos čitavog našeg roda, naše vere i nacije. Njegovo ime je slava čitave Srbije, sinonim našeg postojanja i naše istorije. Mir koji nam je on pružio ostaće zauvek u našoj duši. Mir nema svoju cenu, mir vredi više od svega. Sveti Sava će uvek živeti u nama, on je naš uzor, naš jedini spas.

Sveti Sava – sastav

Sveti  Sava – sastav za srednju školu

Rastko je rođen u Rasu, davne 1175. godine. On je oduvek bio miran, poslušan i veoma osećajan dečak. Njegovi roditelji su se svakodnevno molili Bogu da im podari još jedno dete. Imali su već dva sina, ali su bili u veoma poznim godinama. Bog je uslišio njihove molitve i podario im Rastka. On je bio njihov mezimac, uživao je u ljubavi svojih roditelja. Ali, to nije uspelo da promeni i pokvari Rastka. On je postao čovek koji je svojim delima obeležio postojanje jednog naroda. On je postao čovek koji je našoj državi dao verski identitet.

Rastko je postao Sava jedne noći, kada se na Svetoj Gori potajno zamonašio. On je hteo da uradi to što su i mučenici i stari sveci radili. Njegov otac mu se nije odmah pridružio u svemu tome, već malo kasnije. Stefan Nemanja, tačnije monah Simeon se 1197. godine pridružio svom sinu na Svetoj Gori. Oni su zajedno obnavljali i gradili manastire. Savin osećaj za narod i humanost se teško može opisati rečima. Takav osećaj mogu imati samo nebeski ljudi. Da bi vam njegov život bio jasniji, kao i njegovo delo, poslužiću se jednom njegovom izjavom. Ona glasi ovako: „Molim one koji će posle mene biti, ispunite ono što ja zbog kratkovremenog života ne dovrših“. Sveti Sava je živeo da bi pomogao svom rodu, svojoj miloj zemlji. Sava je pomogao Srbiji da se poput feniksa podigne iz pepela i poleti u visine. To je uradio tako što je pravoslavno opismenio naš narod. Samostalnost crkve je nešto bez čega je naša kraljevina bila nemoćna. Sveti Sava pored titule prvog srpskog arhiepiskopa ima i titulu prvog srpskog književnika. Sava je skoro čitavih deset godina pisao delo „Žitije Svetog Simeon“. Odmah uz njega napisao je i „Službe Svetom Simeounu“. Njegov život je put jednog čoveka koji je voleo svoj narod i koji je imao drugačije vizije od svih ostalih. Svetom Savi nisu materijalne stvari, ni u jednom trenutku, bile na prvom mestu. On je smatrao da se duhovnost kod čoveka više ceni nego bogatstvo. Ipak, svako duhovno bogatstvo je večno. Večna je i njegova slava. Sveti Sava će uvek ostati upamćen u narodu kao svetac i čovek koji je služio Bogu. Njegova svetost prikazana je i objavljena čudima koja je činio. Sveti Sava bio je čudotvorac, milostivi isposnik koji se odrekao svega da spase svoju dušu, kao i dušu svojih najbližih.

Bez ikakve sumnje, Sveti Sava je najznačajnija ličnost u istoriji srpskog naroda. Svi ljudi se mogu složiti sa time, jednostavno, ne može postojati drugačije mišljenje. On je simbol uzdizanja jednog sasvim običnog čoveka, koji se ni po čemu ne razlikuje od drugih. Sveti Sava je svojim postojanjem dokazao da čovek koji veruje je čovek koji večno živi. Ali, postoji nešto što je važnije od svega toga. To je čista duša i iskreno srce. Samo čovek sa čistom i bezgrešnom dušom može biti svetac. To je Sveti Sava, naša slava, sveta srpska glava.

Sastav Sveti Sava

Sava Nemanjić bio je monah, iguman studenice, srpski princ, književnik diplomata i prvi arhiepiskop samostalne Srpske pravoslavne crkve. Njegovo pravo, tj. kršteno ime je Rastko. Sava je njegovo monaško ime, koje je dobio na Svetoj Gori. Sveti Sava se može uvrstiti u red najvećih srpskih velikana i umnih ljudi. Malo je reći da je Sveti Sava čovek koji je u velikoj meri uticao na svest i umni razvoj svog naroda. Sveti Sava je imao samo jednu misiju. Njen cilj je bio da se pravoslavlje širi narodom, a samim tim mir i zadovoljstvo. Duša je najveće i najjače čovekovo oružje, duša je čovekov odbrambeni mehanizam.

Život prema Svetom Sava nije bio nimalo nežan i obziran prema njemu. Još dok je imao petnaest godina, njegov otac mu je dao na upravu Zahumlje. Ali, to nije bila Rastkova želja. Rastko nije hteo da upravlja zemljom i ljudima, Rastko je hteo da se približi Bogu i da obogati duhovnu kulturu naroda. Ubrzo je Rastko otišao na Svetu Goru i zamonašio se u ruskom manastiru. Dobio je monaško ime Sava. Od tog trenutka počinje njegova svetiteljski pohod i duhovna borba. Njegov otac to nije najbolje prihvatio, ali je shvatio da je ipak u pitanju njegov sin i da je njegova sreća njemu najbitnija. Savin ideal je bio mir. On je uspeo da pomiri svoju braću koja su se više puta sukobljavala zbog prestola. U srednjem veku, školstvo u srpskom kraljevstvu bilo je na veoma niskom nivou. Ljudi nisu bili dovoljno opismenjeni i obrazovani. Sveti Sava je uspeo da podigne nivo obrazovanja među ljudima tako što je podučavao buduće službenike pravoslavne crkve. Upravo zbog toga, u znak zahvalnosti, u Republici Srbiji se 27. januar obeležava i slavi kao Dan prosvete. Sava je preminuo 14. januara 1236. godine u Trnovu, u Bugarskoj, vraćavši se sa hodočašća u Svetu zemlju. Njegove mošti je Stefan Vladislav preneo u manastir Mileševu. Sveti Sava je postao kultna ličnost za čitav naš narod i sve pravoslavne vernike. Savin kult je bio izuzetno jak i zbog toga su strahovali moćnici Osmanskog carstva. Veliki vezir Sinan – paša je izdao naređenje da se Savine mošti spale na Vračaru. Tim činom su hteli da unište svaki trag koji je srpski narod podsećao na dela Svetog Save. Ali, nisu uspeli u tome. Na mestu gde su Savine mošti gorele na lomači, izgrađen je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomoljka u Srbiji. Lik i delo jednog čoveka se ne može uništiti. Prave vrednosti traju večno, bez obzira na sve moguće okolnosti.

Sveti Sava je svima nama poklonio ideju o životu koji je pun pravih vrednosti i odlika. Svaka njegova reč bila je sazdana od vere i čestitosti. On je bio čovek izvan svog vremena i izvan svih nametnutih okvira. U svojoj duši nosio je smelo veru u Boga i želeo je da ga svi ljudi prate u tome. Samo vera može da spasi čoveka od svih grehova i od svih nedaća. Verujući u Boga, verujemo u svoju sreću i svoje zdravlje. U to ime, prekrstimo se u slavu Svetoga Save, hvala mu za sve!

You may also like...

1 Response

  1. Andjela says:

    Prelepo

Leave a Reply

Your email address will not be published.