Moje odeljenje – sastav

Moje odeljenje – sastav

Moje odeljenje nije mrtvo more – sastav

Od kolevke pa do groba, najlepše je đačko doba. U ovoj rečenici je u kratkim crtama rečeno sve o školi i o periodu školovanja. Lepo je biti đak i svakoga dana učiti nešto novo, nešto zanimljivo i poučno. U školi se može naučiti sve što je važno za dobar, pošten i normalan život. Škola je osnova svega, škola je institucija koja pomaže deci da pronađu svoj put u životu. Ali, pored toga, tu je i prijateljstvo. Moji prijatelji iz odeljenja predstavljaju nešto o čemu vam moram pričati. Nadam se da će vam biti zanimljivo.

Moje odeljenje broji dvadeset učenika. Svi smo rođeni iste godine i skoro svi se poznajemo još od obdaništa. Može se reći da naše odeljenje predstavlja jednu savršenu celinu. U našem odeljenju je uvek bilo više dečaka nego devojčica. Tačnije u našem odeljenju su samo tri devojčice. Uvek smo se trudili da one budu zaštićene i da se pored nas osećaju lepo. Važno je da tolerancija bude izražena između muškog i ženskog pola, kada je u pitanju razred. One su sastavni deo naše ekipe i našeg društva i upravo zbog toga su svi uvek bili ponosni na nas. Moje odeljenje nikada nije bilo mrtvo more. Kada to kažem, mislim da u našem odeljenju nikada nije postojala preterana doza ravnodušnosti i pasivnosti. Mi smo, kao odeljenje, uvek spremni za akciju i nikada se ne povlačimo pred izazovima. Veoma smo složni i to je nešto što nam veoma pomaže u svemu. Kada ne postoji sloga između prijatelja, to prijateljstvo se ruši. Sloga je ključ našeg uspeha i simbol našeg odeljenja. Naš razredni starešina je jednom prilikom rekao da u svojoj radnoj karijeri nikada nije imao tako složno i odlučno odeljenje. Ponosan sam na naše odeljenje i na plemenite stvari koje smo svi zajedno uradili. Kada to kažem, mislim na brojne humanitarne akcije koje smo organizovali na nivou škole. Tu smo pokazali da svi gajimo određene emocije prema ljudima koji su na neki način ugroženi. Kada je nekoj osobi potrebna pomoć, prirodno je i normalno da se toj osobi pomogne. Tu se vidi čije je srce hrabro i čija je duša čista i iskrena. U našem odeljenju se često igra i peva. Svako ima pravo da iskaže svoje raspoloženje na svoj način. Postoji samo jedno nepisano pravilo u našem odeljenju. Ono glasi: „Nikada nemoj biti tužan, nasmej se, tvoji drugari su tu, kraj tebe“.

Dao sam sve od sebe da vam na najbolji mogući način opišem svoje odeljenje i sve što je povezano sa njim. Moje odeljenje nije kao sva ostala odeljenja, moje odeljenje je zaista posebno. A sve to ne bi bilo moguće da naši odnosi nisu na ovako visokom nivou. Ne postoji razlog da sve to bude drugačije. Mi smo odlučili da naše odeljenje bude najbolje od svih i to će tako biti sve dok dobra volja kruži među nama. Naše odeljenje je vulkan zabave, veselja i dobrog druženja, naše odeljenje nije mrtvo more, puno patnje i tuge.

Sastav na temu moje odeljenje

Po prirodi sam osoba koja voli da se druži i koja ne može da živi bez svojih prijatelja. Svi učenici koji su deo mog odeljenja su moji prijatelji. Sama činjenica da smo deo istog odeljenja nas obavezuje na to. Odeljenje u kome ne vlada prijateljstvo je odeljenje koje se nikom ne sviđa i koje je osuđeno na propast. Moje odeljenje je jedan sasvim običan skup učenika od kojih je svaki poseban na svoj način. Svako od nas se po nečemu razlikuje od ostalih. Priznajem, da nije tako, ne bi bilo zanimljivo. Potrudiću se da vam što lepše i preciznije opišem moje odeljenje.

Veoma dobro pamtim onaj dan kada smo se prvi put okupili u učionici. U tom trenutku nam je sve bilo nepoznato i sve nam je izgledalo strašno. Roditelji su nam pričali da je sve to normalno i da su i oni prošli kroz sve to. Kasnije se ispostavilo da su oni bili u pravu. Vremenom se čovek navikne na sve, pa i na novu okolinu i na nove prijatelje. Nekoliko godina bili smo najnestašnije odeljenje u čitavoj školi. Svi učitelji i nastavnici hvatali su se za glavu na pomen našeg odeljenja. Bili smo jako nemirni i nismo mogli da se obuzdamo. Sve to trajalo je do jednog određenog trenutka. Naime, jedan naš drug je odlučio da napusti naše odeljenje zbog toga što nije mogao nesmetano da uči i sluša nastavu. Tog trenutka kao odeljenje smo se složili da okrenemo novi list. Naš drug je odustao od svoje namere i nakon toga smo postali najbolje odeljenje u čitavoj školi. To je bio naš uzbudljivi put od blata do zlata. Tu smo svi shvatili da je mnogo bolje biti mirniji i odmereniji u svemu. Škola je ipak nešto što se mora poštovati. Mada, naši nestašluci su bili naivni i nikome nisu nanosili štetu. Moje odeljenje je vremenom sve više i više napredovalo. Dokazali smo svima da je sve moguće kada se slože mišljenja i kada se donesu čvrste i prave odluke. Sa ponosom mogu svima reći da je moje odeljenje primer jednog dobrog i vaspitanog odeljenja. Nikada se nije dogodilo da neko od nas uvredi ili povredi nekog starijeg čoveka. U našem odeljenju postoji jedan veoma zanimljiv običaj, kada je u pitanju igra. Postoji jedna zelena površina kraj naše škole na kojoj se svi okupimo i u većini slučajeva igramo fudbal. Svim ostalim učenicima je zanimljivo da to gleda i po tome je naše odeljenje specifično.

Moram priznati da i te kako volim sve svoje drugare, svi su mi posebno mili i dragi. Svakog dana se družimo i provodimo vreme i upravo zbog toga smo postali jako bliski. Svoje odeljenje ne bih menjao ni za šta na svetu, ono nema svoju cenu. Za njega me vežu brojne uspomene, pred nama je još puno lepih, veselih i razdraganih dana. Moje odeljenje je centar mog sveta i sva moja pažnja okrenuta ka njemu. Moje odeljenje je riznica dobrog raspoloženja, ljubavi i međusobne tolerancije. Kada se na to doda dobra zabava, nastaje savršenstvo.

Moje odeljenje sastav

Moje novo odeljenje sastav

Sve je počelo kada su pre nekoliko nedelja moji dragi roditelji odlučili da se preselimo iz manjeg u veći grad, kako bi im bilo lakše na poslu. Ipak smo živeli veoma daleko i svaki njihov odlazak i dolazak bio je težak i naporan. Čovek se mora prilagođavati sebi i svojim potrebama. U prvi mah bio sam tužan što sam morao da napustim svoju školu, svoje odeljenje i svoje drugove. Ali, shvatio sam da to mora da bude tako i nisam želeo da preterano patim zbog toga. Radovao sam se novoj sredini u kojoj ću živeti, kao i novim drugarima sa kojima ću se upoznati.

Vreme je proletelo i sve je na kraju ispalo savršeno. Moji novi drugari prihvatili su me kao da sam oduvek bio član njihovog odeljenja. Slobodno mogu reći da je moje novo odeljenje jedno od boljih u čitavom gradu. Sve su to pametna, mirna i dobra deca. Niko od njih me nikada nije uvredio. Bio sam presrećan i veoma iznenađen kada su mi uručili poklon dobrodošlice. U tom trenutku sam shvatio koliko su oni zaista plemeniti i velikodušni. Kupili su mi jedan predivni sat i na malom papiru napisali : „Našem novom članu družine“. Taj njihov gest me je razplakao i raznežio. Imao sam potrebu da ih sve zagrlim, što sam sa zadovoljstvom učinio. Oni su novog učenika prihvatili kao deo svoje porodice i na tome im se od sveg srca iskreno zahvaljujem. Moje novo odeljenje predstavlja moju novu budućnost, pogled na neki bolji i lepši svet. U veoma kratkom periodu sam stekao prijatelje za celi život. Nisam očekivao da ću se tako brzo uklopiti u njihov način funkcionisanja, ali sve to ne bi bilo moguće bez njihove pomoći. U mom novom odeljenju ima petnaest dečaka i petnaest devojčica. Sve devojčice su odlične učenice, kao i polovina dečaka. Moje novo odeljenje učenje shvata veoma ozbiljno i to je nešto što mi se jako dopada. Smatram da učenjem čovek nadograđuje sebe i svoje sposobnosti i tako olakšava sebi život. Moji prijatelji mi veoma često pomažu kada je u pitanju učenje. Kada mi je nešto nejasno ili nepoznato, oni su tu da mi pomognu i objasne. Zaista sam im veoma zahvalan na podršci, zaista su svi divni i osećajni. Istina je da se u mom novom odeljenju osećam jako lepo. Novo odeljenje je za mene još jedno novo i neopisivo lepo iskustvo.

Sva moja lična očekivanja su nadmašena, kada je u pitanju moje novo odeljenje. Nikada nisam upoznao bolje drugove. Oni su svakog trenutka spremni da pomognu nekom i da se zbog njega žrtvuju. To se rečima ne može baš najbolje opisati, to se mora doživeti i osetiti. Kada sam došao u to odeljenje, bio sam u veoma teškoj situaciji. Sve mi je bilo nepoznato i sve je u mojoj glavi izgledalo haotično. Uz par toplih i prijateljskih reči uspeo sam da pobegnem svim problemima. Sada sam deo najboljeg odeljenja na planeti, a to je moje novo odeljenje. Neka svi ljudi to znaju.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published.