Svako vreme ima svoje Feme – sastav

Svako vreme ima svoje Feme – sastav

Sastav – svako vreme ima svoje Feme

Vremena se menjaju, ljudi svakodnevno obavljaju svoje delatnosti, ispunjavaju svoje potrebe. Svaki čovek je priča za sebe. Svaki čovek je poseban na svoj način. U narodu se to kaže ovako: „Sto ljudi, sto ćudi“. Niko nije savršen i niko nije idealan u svemu. Neko je u određenim oblastima puno bolji od drugih, svako može biti uspešan u nečemu, svako može pronaći svoje prave kvalitete. Karakter je nešto što može izdvojiti čoveka iz gomile. Karakter predstavlja naš lični identitet, nešto što ide uz naše ime i uz našu pojavu. Postoje ljudi koji to zanemaruju i pokušavaju da se na drugi način izbore za svoje ugledno mesto u društvu. Obično, njihovo glavno oružje je novac, tačnije bogatstvo. Svako vreme ima svoje Feme.

Fema je jedan od glavnih likova iz komedije Pokondirena tikva, čiji je autor Jovan Sterija Popović. On je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih intelektualaca svog vremena. Jovan Sterija Popović se smatra osnivačem srpske drame i jednim od najboljih srpskih komediografa ikada. Tokom svog života, Jovan Sterija Popović se bavio politikom i imao je veliki uticaj u društvu. U jednom trenutku, on je bio ministar prosvete. Pokondirena tikva je fantastična komedija koja na originalni način prikazuje svest pripadnika nižeg staleža u jednom društvu. Da bi vam bilo jasnije, Jovan Sterija Popović je pokušao da pokaže sve želje i anomalije jedne osobe koja ima nameru da postane deo elitnog društva, bez određenih i propisanih kvaliteta. Postoje ljudi koji žele da budu viđeni u društvu i koji prosto žude za nekom pažnjom. Ti ljudi smatraju da su na neki način puno bolji od ostalih ljudi. Međutim, ti ljudi samo žive u jednoj velikoj zabludi, koju su sami kreirali u sopstvenoj mašti. Centralni deo priče komedije Pokondirena tikva, skoncentrisan je na ženu koja se zove Fema. U suštini, Fema je oličenje jedne proste i primitivne žene, koja o sebi ima veoma visoko mišljenje. Ona nije htela da prihvati svoju realnost i da se pomiri sa sudbinom. Stalno je jurila za nekim višim ciljevima, ali je uvek to radila na sasvim pogrešan način. Nekada nije dovoljno samo imati želju za nečim. Nekada je potrebno pokazati određene kvalitete i sposobnosti. Ništa se ne može stvoriti preko noći, za sve je potrebno dosta vremena. Ugled u društvu se ne može dobiti tek tako. Ugled u društvu se ne može kupiti novcem. Novac predstavlja nešto što je prljavo, nešto što uništava najlepše ljudske osobine. Ugled koji je zarađen novcem donosi prljav i nečist obraz. Ugled u društvu nije toliko važan koliko je važna čast. Častan čovek je neko ko ume da ceni svoj život i koji je u svemu umeren i realan. Fema je upravo bila sušta suprotnost svega toga. Fema je bila neumerena u svemu, a naročito u svojim prepotentnim ambicijama. Ona je smatrala da može za tili čas da postane deo „noblesa“ i da joj je za to potrebno samo par promena. Ona je htela da svoje otmeno ponašanje pridobije lakšim putem. Otmenost nije jabuka, pa da se ubere na grani. Za otmenost i gracioznost potrebni su maniri. Fema je bila žena koja je od lepih manira bila udaljena milion svetlosnih godina. Fema je još uvek imala svoje malograđanske navike. Prostakluk je bukvalno kipio iz nje. Sama njena želja za boljim položajem u društvu, odraz je njenog prostakluka i njene primitivnosti. Ona je zarad boljeg društvenog statusa bila spremna da promeni i svoj fizički izgled. Ali, sve to je sasvim pogrešno i ne predstavlja ono što se zaista traži. Fema je morala da menja sebe iz korena. Svoja razmišljanja, svoja shvatanja, svoje ambicije i indicije. Ali, Fema je išla linijom manjeg otpora. Ona je htela da estetskim detaljima prikrije sve svoje nedostatke. Njena želja za višim nivoima je samo maska njene pohlepe. Fema je bila zavidna na svoju okolinu i ljude oko nje koji su u nečemu bili uspešni. Zavidni ljudi su uglavnom ljudi bez uspeha, a uspeh se ne može postići na silu. Bez obzira na sve, Fema je bila jedna surova i obražena žena koja je bila žrtva svojih pogrešnih shvatanja i stavova.

Fema je svojim nagonom da bude ono što nije uspela da stvori komičnu sliku o sebi. Ljudi su je shvatali kao dvorsku ludu i svima je bilo jasno ko je zapravo ona. Čovek nekada može prevariti samog sebe i u očima drugih ispasti totalni luzer i gubitnik. Fema je na sebi svojstven način uspela u tome. Ipak, svako od nas ima neki svoj defekt. Svako vreme ima svoje Feme.

Svako vreme ima svoje Feme – sastav za sedmi razred

Svako vreme sa sobom nosi „specifične“ ljude. To su ljudi koji su po nečemu ostali upamćeni. To može da bude nešto lepo i pohvalno, ali i ružno i komično. Fema je lik koji je ipak zaslužio onu drugu stranu medalje. Ona predstavlja oličenje žene koja je željna nezaslužene slave. Njen životni san bio je da pripada otmenom društvu i da svi ostali „obični“ ljudi, budu ispod nje. Ipak, svako od nas ima pravo da bira svoj životni put, svako od nas ima pravo da radi stvari po svojoj volji. Sve ostaje zabeleženo, vremenom sve izađe na čistinu. Ništa se od života ne može sakriti.

Pokondirena tikva je remek delo našeg poznatog i slavnog komediografa Jovana Sterije Popović. U ovoj komediji je na satiričan način pokazan lik Feme, žene koja je htela da za veoma kratko vreme zadobije nešto za šta su potrebne godine i decenije. Možemo se poslužiti jednom narodnom poslovicom: „Spolja gladac, a unutra jadac“. Femin spoljašni izgled bio je i više nego prosečan. Fema je o svom izgledu veoma vodila računa i smatrala je da će na taj način postići uspeh u životu i u društvu. Ona je htela da time neutrališe sve svoje mane, sve što joj je nedostajalo i predstavljalo problem. Ona nije htela da se sukobi sa sobom i da pronađe pravo rešenje za sve njene probleme. Ona je tražila lakši način da ispliva do ljudi koji predstavljaju vrh kulturnog i elitnog društva. Fema je veoma često koristila nakaradne pojmove. Htela je da parira obrazovanim ljudima i da bude pametnija od njih. Govorila je reči koje je čula negde i te reči su uglavnom bile stranog porekla. Ona nije znala značenje tih reči, ali zboh toga nije marila. Ona je bila ponosna na sebe što nije bila kao i drugi, obični i mali ljudi. Slobodno se može reći da je Fema živela u iluziji i stalno lebdela između jave i sna. Ona nije mogla da se spusti na zemlju, ona nije mogla da se suoči sa svojom realnošću. Fema je obožavala svoj život u iluziji i na neki način je uživela u tome. Bilo joj je zanimljivo da živi život na visokoj nozi. Za sve to je, u neku ruku, odgovorna i njena prošlost. Fema je želela da što pre pobegne od nje i da zaboravi na ono što je nekada bila. To samo govori o njenoj prekomernoj slabosti. Fema nije bila spremna da se suoči sa svojim egom. Ona je htela da otera duh svoje prošlosti i svaki trag koji je mogao da je podseti na nju. Ona je i prezirala sve ljude koji su bili kao ona nekada. Htela je da zauvek otera prostakluk sa svog kućnog praga, ali u tome nije uspela. Njene neadekvatne mere u toj borbi nisu urodile plodom, već su samo stvorile kontra – efekat. Fema je još više bila prostija među svetom i među ljudima. Svima je bilo i više nego jasno da tikva ne može da bude kondir. Fema je trebala mnogo više da radi, nego što je pričala. Ona je konstanto imala za sebe i svoj život reči hvale. Sve je u njenim očima bilo savršeno i idealno. Ona je htela da kupi dva salona, konje i karuce, brda i doline… Vrebala je prilike da se druži sa pripadnicima društvene „elite“. Ali, to nisu bili pravi predstavnici te „elite“. To su bili ljudi koji su bili na lošem glasu i koji su se uglavnom bavili nekim nedozvoljenim i kriminalnim radnjama. Njena primitivna naivnost joj je u svemu tome izuzetno pomagala. Fema je uporno plivala u tom prljavom moru iluzija, ali iz trena u tren je bila sve dalje od obale. Do svega toga ne bi došlo da Fema nije bila toliko halapljiva i željna za bezvrednim ugledom. Nekada je potrebno stati na loptu i smiriti situaciju, miran život je život pun sreće i zadovoljstva. Ništa više nije potrebno čoveku.

Fema je osoba koja je u pokušaju da nasilno napreduje i dođe do nečega nerealnog došla do svog sopstvenog kraha. Ona je na kraju svog puta, došla do samog početka. Svi su shvatili da je ona jedna pokondirena, obična i neinteligentna majstorica. Bez ikakvog ugleda, bez ikakvog poštovanja. Fema je doživela poniženje i jednu veliku sramotu. Sve njene iluzije potonule se kao lađe u moru i nije bilo sumnje da je ona dokazala da vuk može promenti svoju ćud, ali dlaku ne. Svaka promena mora biti duboka i iskrena, svaka promena mora doći iz srca. Ali, moramo joj oprostiti, svako ima pravo na grešku. Svako vreme ima svoje Feme.