Reportaža – sastav iz srpskog

Reportaža – sastav sa putovanja

Svako putovanje za mene je veoma posebno i na neki način zanimljivo.  Po meni, ne postoje dobra i loša putovanja. Postoje samo ona koja su uzbudljiva i ona zbog kojih možete ostati bez daha. Moj avanturistički duh mi govori da je svako putovanje prilika da se nauči nešto novo, nešto što će nam biti korisno, ali i zabavnu. Najlepše je kada se zabava i učenje spoje, a to nam putovanja i te kako omogućuju. Potrebno je samo malo vedrine i želje za avanturom. Sve ostalo prepustite dobrom raspoloženju. Potrudiću se da vam u nastavku na što bolji način iznesem reportažu sa mog nedavnog putovanja.

Ove jeseni išao sam sam sa svojim roditeljima u njihovo rodno selo. To selo je udaljeno oko dvesta kilometara od našeg grada, tako da smo malo duže putovali. Iskreno volim kada putujem malo duže. Išli smo našim autom i bilo nam je više nego zabavno. Više volim da putujem automobilom, nego bolim kojim drugim prevoznim sredstvom. Ipak u našem automobilu se osećam puno bolje i prijatnije nego u autobusu ili vozu. Za dobro putovanje je sloboda najvažnija. Čovek treba da uživa u svakoj sekundi svog putovanja, u svakom pejzažu i u svakom pogledu. Selo u kome smo porodično otišli je veoma lepo. U njemu se još uvek oseća duh nekih prošlih vremena, koja su, po meni, bila veoma lepa. U tom selu žive veoma dobri i pošteni ljudi koji su nas veoma dobro dočekali i ugostili. Nijednog trenutka se nisam osećao kao stranac, zaista su svi bili prijatni i maksimalno korektni. Domaća hrana koju spremaju u tom selu je zaista izvanredna. Spoj tradicije, kulture i kulinarstva. Svaki zalogaj mi je prirastao za srce, moram priznati da tako dobru hranu nigde nisam imao prilike da probam. Pored svega toga, postoji jedna stvar koja mi je posebno privukla pažnju. To je breg iznad sela. Potrebno je dvadeset minuta hodanja da se dođe do samog vrha tog brega. On nam je svima nama pružio divan pogled na čitavo selo i na sva okolna polja i prostranstva. Zaista je fascinantno gledati takvu lepotu sa te visine. Nisam odoleo da se posle nekoliko sati ne vratim ponovo na taj breg. Prvog puta smo išli svi zajedno. Ali, drugog puta sam išao sa svojim bratom i poneli smo dvogled. Pogled je bio još bolji i upečatljiviji. Veoma mi je drago što sam na selu upoznao jednog veoma kulturnog i finog starijeg čoveka koji mi je za uspomenu poklonio jednu malu pletenu torbicu.

Za dobro putovanje nije potrebna gomila novca i dragocenosti, za dobro putovanje potrebni su samo dobri ljudi. Moj odlazak na selo me je u potpunosti uverio u to. Voleo bih da mi čitava godina bude kao tih nekoliko dana provedenih na selu. Uspeo sam da napunim svoje baterije i pripremim se za nove životne borbe. Svakog trenutka čovek mora biti snažan i jak. Najiskrenije se nadam da sam ovom reportažom uspeo da vam na originalan način dočaram lepote putovanja, al ii života na selu. Siguran sam da ću opet tamo putovati.

Reportaža o putovanju na more

Odlazak na more je nešto što se čeka tokom čitave godine, nešto što me uvek obraduje i razveseli. Prvi put sam bio na moru kada sam imao pet godina i od tada moja ljubav prema putovanjima ne prestaje. Volim kada odem negde daleko od svoje kuće. Volim da upoznajem ljude, njihove običaje i navike. Volim da obilazim lepa mesta i da uživam u toploj i prijatnoj klimi. Malo slane vode, sunca i peska. To je sasvim dovoljno za jedno sasvim obično putovanje, o kome ću vam detaljno pričati u ovoj reportaži.

Ove godine napravio sam jedan izuzetak. Prvi put sa otišao na more bez svojih roditelja. Do sada smo svakog leta porodično išli na more i tamo ostajali najmanje sedam dana. Naša škola je ove godine donela odluku da nagradi najbolje odeljenje jednim sasvim neobičnim putovanjem. Reč je o putovanju do mora, tačnije do Grčke. Bio sam presrećan kada sam to čuo i istog trena sam počeo da maštam o tom putovanju. Bio sam ponosan na sebe i svoje odeljenje, naš trud iz prethodnih godina urodio je plodom, na zadovoljstvo svih. Bilo mi je žao što i ove godine neću praviti društvo svojim roditeljima. Oni su mi rekli da slobodno idem sa svojim prijateljima i da ne razmišljam o tome. Takva prilika za druženje se pruža samo jednom u životu i treba je iskoristiti. Sa zadovoljstvom sam poslušao svoje roditelje i spakovao svoje kofere. Na moru je bilo božanstveno. Svakog dana smo pevali i bili veseli. Naše pesme svi su čuli, naše pevanje osvojilo je srca svih ljudi. Bilo nam je drago što je sve to nagrada i upravo zbog toga našem uživanju nije bilo kraja. Kupali smo se, plivali, skakali sa visina… Radili smo sve što smo hteli, sve nam je bilo dozvoljeno. Ništa nismo imali osim ogromnog osmeha na licu i nestašnog avanturističkog duha. Zaneseni našim godinama trčali smo bosi po pesku i gledali u nebo. A kada nam sve to dosadi, trudili smo se da pronađemo neku drugu rekreaciju. Obično smo igrali odbojku na pesku. Taj sport mi se veoma sviđa i u njemu je naš tim bio veoma uspešan. Sve nam je išlo od ruke i sreća je svakog časa bila uz nas. Sunce je tiho grejalo naša lica i donosilo nam najslađe poljupce sa juga. Nisam želeo da tom putovanju dođe kraj. Želeo sam da čitav svoj život provedem na toplim plažama, ušuškan nemirnim talasima.

Putovanje na more me uvek opusti i uvek podseti na neke spokojne i mirne trenutke. More donosi mir i radost čoveku, more je izvor uživanja i zabave. Svako takvo putovanje prava je uspomena. A uspomena, kao što svi znamo, nikad dosta. U suštini, život je jedno veliko putovanje koje nam sa sobom donosi brdo iznenađenja. Ko ne voli putovanja, ne voli ni život. Iskreno sam želeo da putem ove reportaže podelim sa vama najlepša iskustva sa svog putovanja, tj. odlaska na more. Nadam se da sam uspeo u tome.

Reportaža sa koncerta

Muzika je moja strast, muzika je moj život, moja svakodnevnica. Ne mogu da zamislim svoj život bez muzike. Zvukovi i melodije su sastavni deo mene, mog tela i mog bića. Svaka stvar na ovome svetu se može opisati i doživeti pomoću muzike. Muzika je savršeno sredstvo za ispoljavanje emocija, muzika je savršeno oružje u borbi protiv lošeg raspoloženja. Kada imam slobodnog vremena, volim da odem na koncert svog omiljenog benda. Tada uživam u predivnim pesmama i melodijama, tada uživam u društvu i predobroj atmosferi. Potrudiću se da vam u formi reportaže na što bolji način opišem jedan od svojih odlazaka na koncert.

Bilo je vrelo, leto je bilo u punoj snazi. Sunce je žarilo i palilo, imao sam osećaj da se asfalt topi. Tog letnjeg dana nisam znao šta da radim. Bilo mi je dosadno i imao sam ogromnu želju da pronađem nešto što će privući moju pažnju. Šetajući gradom, sasvim slučajno sam ugledao jedan poster na zidu. Bio sam oduševljen. Video sam da večeras u mom gradu, nastupa moj omiljeni bend „Riblja Čorba“. Bez razmišljanja sam odlučio da kupim kartu. Upravo to mi je bilo potrebno. Malo dobre energije, malo pozitivizma i dobre muzike. Sa nestrpljenjem sam čekao da dođe trenutak kada će koncert početi. Kada je sve počelo, osetio sam kako mojim telom struji adrenalin. Osećao se fenomenalno i svoje dobro raspoloženje nisam mogao da sakrijem. Iskreno rečeno, nisam ni hteo. Kada je svirka bila u punom jeku, skočio sam i krenuo da igram. Prepustio sam se ritmu i kvalitetnom zvuku. Mislio sam da više svojim stopalima ne dodirujem tlo, već da lebdim. Svaka reč tih pesama je mazila moje srce. U jednom trenutku sam zbog radosti pustio suzu. Sva negativna energija koja je bila u meni je otišla daleko. Moje srce je tada ponovo krenulo putevima radosti i zadovoljstva. Koncert je trajao više od tri sata i sve je bilo u redu. Nije bilo nikakvih incidenata, jer to je bilo nemoguće pored tako dobrih pesama. Zvukovi gitare podstakli su nas da nešto lepo i humano uradimo. Svako od nas je ostavio novac u jednoj kutiji koja je bila namenjena za skupljanje novca u humanitarne svrhe. Dobre stvari privlače dobra dela. Važno je da sam u svemu tome uživao čistog i iskrenog srca. Zbog svih tih specifičnih okolnosti, ovaj koncert ću zauvek čuvati u svom srcu.

Svaki životni događaj, pa čak i koncert može imati veoma važnu ulogu u socijalnom razvijanju jedne osobe. Muzika koju slušamo predstavlja ono što zapravo želimo, ono čemu težimo. Odlazak na koncert o kome sam vam pričao je za mene jedna važna životna lekcija. Naučio sam da uvek u sebi čuvam vedrinu. Kroz život čovek ne treba ići pognute glave, već treba koračati hrabro, smelo i odlučno. To sam osetio u trenutku strasti, kada sam krenuo da igram uz reči jedne vrlo emotivne i motivacione pesme. Jasno mi je da je čovek biće od krvi i mesa, jasno mi je da čovek nije samo broj. Da nisam bio na koncertu, možda bih kasno sve to saznao.